Materijali koji se koriste za izradu dioptrijskih stakala

01 avg Materijali koji se koriste za izradu dioptrijskih stakala

Iako često zanemaren, jedan od glavnih činilaca pri izboru dioptrijskih stakala uvek bi trebalo biti izbor materijala, jer ovaj izbor može napraviti veliku razliku u udobnosti nošenja, bezbednosti, zaštiti, izdržljivosti i estetici. 

U jednom od ranijih tekstova dotakli smo se ove teme, a sada ćemo je detaljno obraditi, kako biste samouvereno mogli sami da napravite najbolji izbor za svoje potrebe. 

Svi materijali koje ćemo opisati su i danas u ponudi, imaćete priliku da se informišete o njihovom razvoju kroz vreme, specifičnim karakteristikama, prednostima i manama. 

Sadržaj

• Mineral 1.5/1.6/1.7/1.8/1.9
• CR39
• Polikarbonat  1.59
• Trivex  1.53
• High index  1.6/1.67/1.74
• Tribrid  1.6

Mineral 1.5/1.6/1.7/1.8/1.9

Prvi materijal koji se počeo koristiti u svrhu korekcije vida. Njegova primena datira još od 13. veka. 

Sličan je staklu koje se primenjuje i za druge namene i sastoji se od peska sa primesama drugih organskih elemenata (kvarc 70%, kreč 20%, oksidi 10%). Može sadržati i male količine olova i titanijuma, koji služe za povećanje indeksa prelamanja. 

Iako ima dobre osobine i za standarde današnjih materijala, kao što su dobra optička svojstva i dobru otpornost na grebanje, danas skoro i da ne postoji u upotrebi. Razlog ovome su jako visoka specifična težina u odnosu na druge materijale, lako pucanje, pri čemu postoji rizik od povreda oka i kože prilikom razletanja sitnih komadića srče, ili kontakta sa oštrim ivicama napuklog stakla. 

Ipak, postoje ljudi koji su navikli na korišćenje ove vrste sočiva, i kojima gode njegove osobine, pa ga i dalje ima u ponudi. 

CR39

Kada u optičarskoj radnji čujete pojam plastična dioptrijska stakla, misli se skoro isključivo na CR39. Skraćenica CR39 vodi poreklo od studije ‘Columbia Resin #39’. Bila je to 39. formula termoreaktivne plastike koju je razvio Columbia Resins projekat davne 1940. godine.

Prva komercijalna upotreba materijala CR39 koristila se za stvaranje staklom ojačanih plastičnih rezervoara za avione, jer se tako smanjivala težina, a povećavao domet aviona. Radilo se o bombarderima B17 u Drugom svetskom ratu. Nakon rata, Kalifornijska kompanija Armolite Lens zaslužna je za proizvodnju prvih CR39 optičkih sočiva.

I dan danas ovaj materijal je nakorišćeniji i najprodavaniji u industriji dioptrijskih stakala. 

U odnosu na ranije dominantno korišćena mineralna stakla, imaju duplo manju težinu, sličan indeks prelamanja, a njegov visoki Abbeov broj daje nisku hromatsku aberaciju, što ga sveukupno čini superiornijim materijalom za izradu dioptrijskih i sunčanih stakala. 

Takođe je otporan na većinu rastvarača i drugih hemikalija, gama zračenje, starenje i zamor materijala. Izdržljiv je protiv malih varnica koje lete prilikom zavarivanja, za razliku od mineralnog stakla. Može se koristiti kontinuirano na temperaturama od 100 ᐤC i do jednog sata na 130 ᐤC.

Njegova prednost su niska težina, i odličan odnos cene i performansi. Ima visoku otpornost na habanje, odnosno najveću otpornost na abraziju/grebanje od bilo koje druge neobložene optičke plastike. 

Nedostatak je slaba UV zaštita, pa se ona uglavnom pojačava u procesu dorade, kao i niži indeks indeks prelamanja u odnosu na kasnije razvijene materijale, što znači veću debljinu. 

U našoj ponudi sva CR39 stakla imaju i UV380 zaštitu.

Polikarbonat 1.59

Polikarbonat je prvi put razvijen u svemirskoj trci 1960-ih godina, upotrebljivan za vizire na kacigama astronauta i vetrobranska stakla na svemirskim brodovima. Primenu u industriji dioptrijskih stakala dobija krajem 70-ih. 

Do danas, zauzeo je dobar udeo tržišta, pre svega zbog svoje odlične u otpornosti na udar. Idealne su za osobe koje vole aktivan način života. Zbog ovog svojstva danas ima široku primenu i u drugim industrijama. Od njega se prave viziri za motocikle, koferi, neprobojna stakla, policijski štitovi, ronilačke maske i naočare za plivanje, i razne vrste zaštitnih maski i naočara. 

Sa višim indeksom prelamanja(1.59), i manjom specifičnom masom, polikarbonatno sočivo je do 20% tanje, 20% lakše i 12x čvršće u odnosu na CR39 plastiku. Još jedna velika prednost kod primene u izradi dioptrijskih stakala je što je materijal sam po sebi u potpunosti otporan na sunčevo UV zračenje tako da ne trebaju dorade da bi se postigao ovaj efekat. 

Istraživanja pokazuju da u životnom veku čoveka, od ukupne izloženosti sunčevim UV zracima, više od 50% otpada na period pre navršene 18. godine. Ako pored te činjenice uzmemo u obzir da su deca podložnija raznim potresima i udarima, jasno je zašto pojedini optičari za izradu dečijih naočara preporučuju isključivo polikarbonat ili trivex (o kome će biti govora u daljem delu teksta). 

Zbog sličnih razloga preporučuju se i sportistima. Mana su im nešto lošija optička svojstva. 

Trivex 1.53

Trivex je još jedan ultra-lagani i jako otporni materijal od koga se izrađuju stakla. Prvobitno razvijan za vojnu industriju, otkupljen je od kompanije PPG Industries radi primene u optičkoj industriji. 

Trivex ima indeks prelamanja 1.53, ali najmanju specifičnu težinu od svih materijala koji se koriste u ovoj industriji. Ima 16% manju težinu od CR39, 25% manju od sočiva sa 1.67 indeksom prelamanja, i 8% od polikarbonata. 

Iako desetak procenata deblji, čvršći je i otporniji na udarce od polikarbonata. Trivex je odličan izbor za dečije sportske naočare za vid. Vrlo je otporan na hemikalije, čak i na aceton. Kao i polikarbonat, u potpinosti je otporan na UV zračenje. 

Zbog manje unutrašnje napetosti pokazao je oštrija optička svojstva i u centralnom i u perifernom delu stakla u odnosu na polikarbonat. Odličan je izbor za ugradnju u okvire ‘na bušenje’. Takođe se kao i polikarbonat preporučuje deci i sportistima.

Ukratko, trivex je lagan, ekstremno čvrst materijal, sa vrhunskom optikom, koji ima istu primenu kao i polikarbonat od kojeg je superiorniji u svim aspektima osim u debljini. 

High index  1.6/1.67/1.74

U cilju prevazilaženja nedostataka koje imaju CR39 stakla, razne kompanije radile su na razvoju novih stakala, prevashodno radeći na pronalaženju načina da proizvedu estetski privlačnija stakla sa manjom debljinom. 

Prvi put proizveden 1987. od strane kompanije Mitsui Chemicals, materijal tada nazvan MR-6, zasnovan je na inovativnoj molekularnoj strukturi koja je postigla 1.6 indeks prelamanja, visok Abbeov broj i nisku specifičnu težinu. 

Time je otvoren put za novu eru stakala sa visokim indeksom prelamanja. Ovo praktično znači da ova stakla prelamaju svetlost jače od obične CR39 plastike, što znači da sa manjom debljinom postižu isti dioptrijski efekat. 

Dalji razvoj doveo je do materijala sa još većim indeksom prelamanja, 1.67 i 1.74., što je optičarima omogućilo ugradnju neviđeno tankih stakala, posebno kada govorimo o većim dioptrijama. Ako imate visoku miopiju, ovo su najtanja stakla. Takođe su čvršća od CR39 plastike, do 30% lakša, ali nešto su manje otporna na grebanje, i imaju veću refleksiju sa površine zbog čega uvek idu sa tvrdim slojem protiv grebanja i antirefleksnim slojem.

Ova stakla se preporučuju ljudima sa dioptrijom od +/- 3 pa naviše, posebno ako se stakla ugrađuju u ram sa strunom ili tanak metalni ram, iz estetskih i funkcionalnih razloga. Sva hi indeks stakla u našoj ponudi imaju i UV400 zaštitu

Tribrid  1.6

Poslednja reč tehnologije dioptrijskih sočiva. Ovaj jedinstveni hibridni materijal objedinjuje svojstva Trivex i High indeks materijala. Razvila ga je kompanija PPG Industries, kao dodatak porodici Trivex stakala, na tržištu je debitovao 2012 godine. 

Dodavanje još jednog atoma azota u molekularnu formulu poliuretana koji je u osnovi Trivex-a, rezultiralo je materijalom koji je:

• Optički superiorniji (Abbeov broj 41)
• Ultra lagan (sa 1.23 g/cm3, najlakši materijal u ponudi)
• Izuzetno čvrst i otporan(5x otporniji na udarce od drugih high index materijala)
• Ima viši indeks prelamanja 1.6, što ga čini i dovoljno tankim za nešto veće dioptrije. 
• Pruža 100% UV zaštitu

Prilično je zahvalan za ugradnju u bilo koje vrste okvira, lako se brusi, buši, gravira. Manja je šansa da će se pojaviti pukotine oko rupica u okvirima na bušenje, ili da će napući pri savijanju okvira, u odnosu na bilo koji drugi materijal.

Takođe je otporan na hemikalije kao što su visokoprocentni alkohol, aceton, razne kiseline i baze. 

Zaključak

Izbor materijala za dioptrijska stakla nije samo tehničko pitanje, već i odluka koja oblikuje vaše svakodnevno iskustvo vida. 

Mineralna stakla nose šarm tradicije, ali su daleko iza savremenih materijala u pogledu udobnosti i bezbednosti. CR39 je dokazani standard, pouzdan i ekonomičan. Polikarbonat i Trivex nude zaštitu i čvrstinu za aktivan život, dok high index materijali donose eleganciju kroz tankoću i lakoću. Tribrid, najmlađi u porodici, spaja najbolje iz oba sveta: optičku jasnoću, lagan osećaj i izuzetnu otpornost.

U konačnici, pravi materijal zavisi od vaših navika, stila života i prioriteta. Za nekoga je to sigurnost, za drugoga estetika, a za trećeg lakoća i dugotrajnost. Kada birate stakla, ne birate samo tehniku, birate kvalitet svog pogleda na svet.